DISGRAFIJA- otežano pisanje koje se manifestuje poremećajem rukopisa. Disgrafija je nedovoljna zrelost rukopisa, loše oblikovanje slova u periodu kada rukopis treba da je zreo. Javlja se, bez obzira na razvijeno čitanje i bez obzira na stepen intelektualnog razvoja. Često je disgrafičan rukopis loše postavljen u prostoru (na papiru), ne prati linije, slova su loše oblikovana, rukopis umrljan i neuredan. Drugi vide ovu decu kao nemirnu, neurednu ili povučenu koja se slabo snalaze u učenju.
Nastavnici/učitelji moraju da razlikuju teškoče u učenju, tj. teškoće prilikom pisanja, (disgrafiju) od nekih školskih grešaka ili simptoma uzrokovanih bolešću - teškoće uzrokovane zaostajanjem u mentalnom razvoju, poremećajima vida i sluha. Takve teškoće većina autora naziva “lažnom disgrafijom” ili nezrelim pisanjem i česte su kod deca koja:
- nisu pohađala vrtić
- dece koja su zanemarivana i nepripremljena za školu
- dece iz nesređenih i socijalno nestabilnih porodica
- dece pripadnika nacionalnih manjina
Prema nivou izraženosti postoje:
- laka disgrafija – kada postoje samo male promene u pisanju,
- izražena disgrafija - kada postoje velike promene u rukopisu,
- agrafija - potpuna nesposobnost pisanja, obično je prelazno stanje koje nakon prve do druge godine školovanja prelazi u stabilnu disgrafiju, praćena je ozbiljnim specifičnim teškoćama u početnom učenju - dete ima velikih problema u učenju slova.
- nasledna disgrafija - manifestuje se kada dete počne da uči pisanje i susreće se sa teškoćama u jednakoj veličini slova, razmaka između slova ili piše pogrešne reči
- stečena disgrafija – ispoljava se nakon neke neurološke bolesti teškoće u pisanju uzrokovane delovanjem spoljašnjih nepovoljnih faktora na dete u razvoju
- kombinovani oblik (najčešći uzrok disgrafije) - kombinacija predispozicija sa delovanjem dva do tri spoljašnja nepovoljna faktora
Disgrafije su klasifikovane u 4 osnovne grupe[2]:
Vizuelne disgrafije nastaju usled izmenjene vizuelne percepcije i diskriminacije, poremećaja vizuelne memorije, prostorne orijentacije i suženog opsega vizuelne percepcije. Najčešći simptomi su nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene. Poremećaje prostorne orijenatacije naročito srećemo kod dece kod koje nije uspostavljena dominacija jedne polovine tela.
Auditivne disgrafije nastaju usled nerazvijenog fonemskog sluha kada i pored normalnog fiziološkog prijema zvuka ne postoji auditivno diferenciranje fonema. Sposobnost auditivnog uočavanja razlika između akustički sličnih glasova uslov je za izgradnju jasne auditivne predstave tih glasova, pa ne raspolaže ni odgovarajućom auditivnom memorijom za njih. Auditivne disgrafije dolaze do izražaja u diktatu i u svim oblicima samostalnog pisanja.
Jezičke disgrafije u osnovi imaju patološki jezički razvoj i patološki nerazvijen govor. Sreću se obično kod učenika koji imaju razvojnu disfaziju. To su deca sa oskudnim rečnikom i izrazitim agramatizmom, čije poreklo nije dijalekatske prirode. U sličnu kategoriju spadaju i predškolska deca s proširenim artikulacionim smetanjama.
Grafomotorne disgrafije proističu iz nerazvijenih i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke, koji dovode u pitanje sam rukopis kao takav, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu (ortografsku) stranu.
Česte pojave:
- zamena zvučnih slova bezvučnim –umesto g piše k, d umesto t, ž umesto š
- pisanje je često praćeno subvokalnim (bezglasnim) govorom – nezrelost artikulacije (dete kasno nauči izgovor)
Simptomi disgrafije:[1]
- nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene,
- teškoće sa zapamćivanjem slova,
- izokretanje na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole,
- pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“,
- neuredan rukopis,
- tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina,
- redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso,
- reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen,
- česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova „retuširana“,
- slova su uglasta, okrugline su spljoštene,
- slova se ne nadovezuju, nego se često sudaraju, jedna naležu na druga,
- slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima,
- slova pretežno piše u srednjoj zoni,
- zamenjivanje sličnih slova, kako grafički tako i fonetski slična slova,
- umetanje i izostavljanje slova,
- izvrtanje redosleda slova,
- pisanje dve ili više reči zajedno.
Nastavne strategije:
- učenici sa specifičnim teškoćama u učenju su prosečnih i nadprosečnih spostobnosti i postižu dobre rezultate na testovima inteligencije. U usmenoj komunikaciji pokazuju dobro razumevanje. Treba ih ohrabrivati i isticati ono u čemu su dobri,
- treba verbalizovati ono što je na tabli,
- treba davati zadatke i u pisanoj i u usmenoj formi,
- treba naučiti učenika da podvlači ključne reči,
- sadržaj treba predastavljati postupno u manjim koracima,
- treba dati duži vremenski period za predavanje domaćih zadataka,
- treba produžiti vreme za davanje odgovora i obavljenje zadatka,
- treba koristiti primere, različite materijale (napisane na nižem čitalačkom nivou) i sredstva za učenje,
- upustva treba davati postepeno,
- kolaborativan rad – rad u paru sa učenikom koji dobro čita doprinosi bolje i brže razumevanje sadržaja,
- dozvoliti upotrebu računara i programa za proveru pravopisa,
- treba ohrabrivati učenika u pokušajima da uradi zadatak koji je za njega težak,
- podsticati razgovor.
- eleminisati buku
- praviti manje grupe učenika gde svaki učenik može da dobije adekvatnu pažnju
Lečenje
Ukoliko se disgrafija uoči na vreme i odmah uputi kod logopeda, može se lako korigovati. Učitelji moraju da prilagode svoju nastavu potrebama deteta sa disgrafijom, jer samo tako se mog smanjiti posledice. Ukoliko im se ne prilagodi nastava učenici gube samopouzdanje i stvaraju otpor prema svemu što ima veze sa učenjem i školom, osećaju stalni pritisak odraslih što izaziva frustraciju kod njih.
Na osnovu simptomatologije, izrađuju se individualni planovi i programi tretmana za svako dete. Roditelj ima važnu ulogu u realizaciji programa, čime se izbegava stresi omogućava socijalizacija. Ovakav program uključuje vežbe pamćenja i razlikovanja slova, analiza glasova, grube i fine artikulacije glasova i njihovo zapisivanje, pisanje štampanih malih i velikih slova azbuke u svesci s kvadratima, pisanje rečenica, diktat, prepis i slobodan sastav.
Tretman dece sa disgrafijom se usmerava na:
- razvijanje grafomotorike
- predvežbe pisanja
- predvežbe čitanja
- razvijanje perceptivnih sposobnosti
- usvajanje osnovnih matematičkih pojmova
- vežbe koncentracije
- vežbe adutivne diskriminacije
Za dijagnostifikovanje disgrafije možemo koristiti i sledeći test. To je Predikcioni test za disgrafiju (Vladisavljević, 1991, str. 129, prema Suziću). Jedan od zadataka iz testa radi se na sledeći način: na praznom listu A4 formata nacrtamo veći pravougaonik, na oko pola lista, zatim sa spoljne strane jedne stranice pravougaonika nacrtamo manji krug, krst i trougao, sada od učenika tražimo da nastavi crtati ove figure oko pravougaonika istim redom i veličinom kako su već nacrtani. Ako učenik ne može da prati oblike ili njihov raspored, imaće negativne bodove. Kriterijumi za ocenjivanje su sledeći:
- prati raspored figura,
- odgovarajuća veličina,
- odgovarajući oblik,
- crta oko ruba i
- završio je crtanje.
Drugi zadatak od ispitanika zahteva ponavljanje grafomotornog niza i to ponavljanje stepenastog ispisa crta čiji niz se spušta nadole. Na drugoj strani lista crta se isti ovakav niz nagore. Na prelasku od vertikalne na horizontalnu liniju pravi se petlja, tako da je jedan niz kontinuirano iscrtan. Ovaj zadatak se boduje po 6 bodova za 6 zahteva, a zahtevi su sledeći:
- dobar horizontalni ispis,
- dobar vertikalni ispis,
- zaokret nadesno,
- zaokret nalevo,
- pravac gore ka dole i
- pravac dole ka gore.
Abeceda Kroz Igru - interaktivni DVD video za decu za učenje slova
Aplikacije koje pomažu učenicima sa disgrafijom prilikom učenja:
- TYP-O HD – Koristi se za pisanje, ima mogućnost predviđanja teksta, provera pravopisa, slušanje teksta, unos teksta sa prepoznavanjem glasa.
- Nebulous Notes – veliki font, govorni tekst je dostupan sa Speak Selection
- Dragon Naturally Speaking – neće pomoći detetu da popravi svoj rukopis, ali ce moći da razume njegov govor i zapiše ga u obliku teksta. Koristi Speak Selection da pročita šta je diktirano
- Audio Memos
- AudioNote
- Audioboo
- fotobabble
- Book Creator
- Animoto
- Idea Sketch
- Mindomo
- Corkulous Pro
Spelling – predviđen za mobilne telefone, omogućava da se za traženu reč dobije predlog pravopisa.
PaperPort Note – aplikacija za iPhone i iPad za kucanje teksta koji podržava i slike i PDF fajlove https://itunes.apple.com/us/app/paperport-notes/id476134017?mt=8
iWordQ US – pruža mogućnost obrade teksta, predviđanje reči pri kucanju. Uključen je rečnik kao i provera pravopisa. https://itunes.apple.com/us/app/iwordq-us/id557929840?mt=8
AppWriter English – prvi tekts editor za koji mogu da koriste osobe svih uzrasa sa disgrafijom. Ima specijalni Dyslexie-font, mogućnost preporuke reči i dr. https://itunes.apple.com/gb/app/appwriter-english/id512474895?l=da&mt=8
MAGic softver za uveličavanje sadržaja ekrana
tts (text-to-speach-TTS) - softver koji pretvara tekst u (sintetički) govor i programe za sricanje (spelling) za pomoć pri pisanju.
Originalno rešenje zadatka nalazi se na sledećoj strani http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/moodle/mod/forum/discuss.php?d=4127
Originalno rešenje zadatka nalazi se na sledećoj strani http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/moodle/mod/forum/discuss.php?d=4127
Literatura:
[1] Lukovac, T. Smetnje u učenju i ovladavanju školskim veštinama – Disleksija i disgrafija. Dostupno na http://logoped.org.rs/info/tekstovi/46-disleksija-i-disgrafija.html (03.01.2013.)
[2] Stetoskop - Privredno društvo za pružanje usluga u oblasti informacionih tehnologija, Dečje bolesti (pedijatrija) – Disgrafija (2008) 18-150, preuzeto 03.01.2013. godine sa sajta http://www.stetoskop.info/Disgrafija-1753-c32-sickness.htm
[3] Venalainen, R. Jerotijević, M. (2010) Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Projekat:"Pružanje unapređenjih usluga na lokalnom nivou", preuzeto 03.01.2013. godine sa sajta http://www.mpn.gov.rs/userfiles/Strategija.pdf
[4] Vojvodina cafe. Forum/Društvo/Porodica/Roditeljski kutak/Disleksija i disgrafija, poremećaji čitanja i pisanja (2007), preuzeto 03.01.2013. godine sa sajta http://www.vojvodinacafe.rs/forum/roditeljski-kutak/disleksija-i-disgrafija-poremecaji-citanja-i-pisanja-5877/
[15] Suzić, N. (2008). Uvod u inkluziju. Banja Luka: XBS. Preuzeto 04.01.2013 sa sajta http://www.deteplus.rs/dokumenta/inkluzija-tekstovi/Uvod-u-inkluziju.pdf
[16] Edublogs, preuzeto 04.01.2013. http://paulhami.edublogs.org/2012/11/09/ios-apps-to-support-learners-who-struggle-with-reading-andor-writing-updated-annotated-list/
Нема коментара:
Постави коментар