1. Uvod
Ljudi se razlikuju jedni od drugih po načinima i stilovima učenja, kao i u nekim drugim oblastima (motivacija, brzina učenja i dr.). Pojedinci uče tako što uče koncepte, neki vole konkretne stvari, jedni više vole pisana ili audio objašnjenja, a drugi pamte vizuelno (slike, dijagrami,itd.). Stil učenja je ustaljen način primanja, obrade i upotrebe informacija u procesu učenja. Stil učenja je stabilna osobina povezana sa inteligencijom i osobinama ličnosti.
Nacin na koji čovek opaža, pamti, misli i rešava probleme čini čovekov saznajni ili kognitivni stil. Najpotpuniju i najviše citiraniju definiciju stilova učenja formulisao je Kif (Tubić T. prema Keeffe 1987) “stilovi učenja su kognitivne, afektivne i fiziološke crte ličnosti koje predstavljaju relativno trajni indikator kako učenici opažaju i kako se odnose prema sredini koja služi kao izvor znanja”. Prema Sternbergu (Pušina A. 2003 prema Sternbergu 2001), ideju o stilu u psihologiju je formalno uveo Allport 1937. godine gde se u ucenju o različitim tipovima ličnosti (ponašanja) može uočiti uticaj Jungove teorije o psiholočkim tipovima. Sternberg je primetio da se termin “stil” više puta menjao, ali da je njegova osnova ostala ista.
Proces transformisanja informacija je osnovna pretpostavka kognitivnih stilova, pojedinac uči strategije, programe i ostale transformacijske operacije kako bi pretvorio objektivne nadražaje u smislene dimenzije.
U ovom radu utvrdićemo uticaj kognitivnog stila učenja na uspešnost e-učenja i faktora koji mogu uticati na njegovo oblikovanje radi postizanja što bolje efikasnosti prilikom e-nastave.
Kognitivni stilovi i sltilovi učenja su značajni faktor postignuća u procesu e-učenja. Istraživanja u ovoj oblati omogućavaju bolje poznavanje ličnosti učenika, kao i izbor adekvatnih strategija i metoda rada u nastavi i učenju (Bjekić, 2008). Ova dva stila još uvek nisu pojmovno razgraničena pa se ponekad koriste naglašavajući njihovu sličnost, a ponekad (veoma retko) naglašavajući njihove razlike. Termin kognitivni stil učenja koriste psiholozi, dok termin stilovi učenja koriste pedagozi. Zajedničko za ova dva stila je to da opisuju načine selekcije, pristupa i obrade informacija, a razlika je u kontekstu u kome se selekcija i obrada vrše, kao i stepenu naglašavanja prijema informacija (Bjekić, 2008).
Kognitivni (saznajni) stil učenja je sklop individualnih razlika u načinima opažanja, mišljenja, pamćenja i rešavanja problema. Kognitivni stil se odnosi na način na koji pojedinac pojmovno organizuje svoju okolinu, a osnova im je proces trasformisanja informacija.
Kognitivni stilovi su uslovljeni neurofiziološkim faktorima i zbog toga se teže menjaju. Veoma su stabilni i imaju širok uticaj na različita područja ponašanja. Oni utiču na to kako učenici uče, kako nastavnici podučavaju i u kakvom su odnosu nastavnici i učenici.
Kognitivni stilovi su određeni na sledećim dimenzijama:
- tolerantnost nasuprot netolerantnosti prema nesaglasnosti i neodređenosti,
- kognitivna kompleksnost (složenost nasuprot jednostavnosti),
- ujednačavanje nasuprot izoštravanju razlika,
- konvergiranje nasuprod divergiranju,
- zavisnost nasuprot nezavisnosti od polja,
- refleksivnost nasuprot impulsivnosti.
2. Uticaj na oblikovanje i efikasnost e-učenja
Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju dovodi do promene u načinu sticanja znanja i prezentacije sadržaja koji se pružaju studentima. Na taj način stvaruje se podrška za različite kognitivne stilove učenja. Prilikom e-nastave, e-učenicima treba dati mogućnost da sami izaberu kognitivni stil učenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom, ali i sa ostalim kolegama.
Kognitivni stilovi učenja predstavljaju veoma važnu tematiku, jer pomoću njih kreiramo i oblikujemo e-materijal za e-učenje. Ne odgovaraja svim učenicima isti stil učenja, oni se baš po tim stilovima razlikuju jedni od drugih. Zbog toga moramo voditi računa koje metode ćemo koristiti prilikom oblikovanja e-materijala koje koristimo u e-nastavi i na taj način ćemo uspeti da održimo pravilnu ravnotežu u edukaciji, program koji napravimo biće produktivniji i kvallitetniji i pokazaće dobre rezultate. Treba biti upoznat sa kakvom starosnom grupom učenika se radi, njihovim predznanjem i koji je cilj e-učenja.
Prilikom oblikovanja e-učenja moramo voditi računa o različitim kognitivni stilovima koje učenici koriste prilikom e-učenja, kao i o organizacijsko-tehničkim mogućnostima koji su nam na raspolaganju i raspoloživim resursima prilikom e-učenju. Takođe, moramo uzeti u obzir i opterećenja kojima su učenici izloženi tokom e-učenja, jer sve se to ima uticaja na efikasnost e-učenja.
Prema referentnom vodiču za projektovanje i razvoj u nastavi (Reference Guide for Instructional Design and Development), planiranje nastave se odvija u sledećim koracima:
- procena obrazovnih i nastavnih potreba;
- analiza učenika (karakteristika, postignuća itd.);
- definisanje ciljeva i ishoda učenja;
- izbor i razvoj nastavne strategije;
- razvoj nastavnog materijala i
- planiranje evaluacije.
Veoma je bitno za e-nastavnike koji kreiraju e-materijal da poznaju kognitivne stilove učenja i da ih prepoznaju kod učenika, jer se time postiže uskljađenost učenikovog kognitivnog stila učenja i e-nastave, e-učenici uče brže i kvallitetnije. Poznavanjem stilova olakšano nam je uređivanje strukture gradiva, način na koji ga predstavljamo i obim gradiva koji predstavljamo učenicima. Ovo određivanje je teško zato što ni sam e-učenik ne zna tačno koji kognitivni stil učenja njemu najviše odgovara. Ako e-okruženje ponudi učeniku raznovrstan e-materijala, on će vrlo brzo moći da odredi svoj kognitivni stil učenja.
Na slici 1 možemo videti određivanje kognitivnog stila učenja u e-okruženju od strane samog učenika.
Slika 1. Stilovi učenje u e-okruženju (modifikovano Kanninen 2008)
Potrebe učenika i preporuke koje aktivnosti primeniti u oblikovanju e-nastave prema Kolbovim stilovima učenja predstavljeni su u tabeli 1.
Stil učenja
|
Potrebe za e-učenje
|
Preporuka aktivnosti za e-učenje
|
Aktivista
|
· interakcija između učenika,
· slobodna forma istraživanja i posmatranja,
· bez strogih rasporeda,
|
· grupni radovi,
· eksperimentalno rešavanje problema,
· vođenje konverzacija u realnom vremenu,
|
Refleksni mislilac
|
· organizovane metode za učenje,
· dobro postavljena predavanja,
· sistemska uputstva,
|
· e-knjige,
· forumu,
· pričaonice…
|
Teoretičar
|
· tradicionalno učenje,
· jasno definisani ciljevi,
· dobro pripremljene vežbe,
· testovi za merenje učenja,
|
· zadaci: studije slučaja, rešavanje problema i testova,
|
Pragmatičar
|
· eksperimentalne mogućnosti
|
· praktične vežbe,
· konverzacija u realnom vremenu
|
Tabela 1. Potrebe učenika i preporuka za e-učenje po Kolbu[7]
Poznavajući Kolbov model učenja i koristeći savremene tehnologije u e-nastavi, e-nastavnik je u mogućnosti da oblikuje e-učenje koje će učeniku omogućiti maksimalan napredak u učenju. Kolbov model kognitivnih stilova učenja je opisan kroz dve ključne dimenzije, a to su način pristupa informacijama (kroz konkretno iskustvo ili simboličku reprezentaciju/ apstraktno mišljenje) i način transformacije podataka (putem refleksivnog posmatranja ili aktivnim eksperimentisanjem i praktičnom proverom). Zbog ovakve klasifikacije efikasnost e-učenja od sadržaja koji se napravi primenom ovog modela učenja.
Na osnovama Kolbovog modela ucenja, Honey i Mamford su izgradili tipologiju stilova ucenja, na četiri stila:
- aktivist – konkretno iskustvo mu je osnovni izvor znanja. Aktivista je sklon novim iskustvima i njima se prilagođava, menjanju ponašanja, uočava se fleksibilnost pri primanju novih informacija. Veoma brzo nalazi praktičnu primenu novog iskustva i greške ne doživljava kao neuspeh. Aktivisti treba zadavati zadatke koji zahtevaju povezivanje sa praktičnim iskustvom.
- refleksni mislilac – prepoznaje se sklonost ka opažanju detalja, zamišljanju, pretpostavljanju i imaginaciji. Fleksibilnost u pristupu sadržajima i to iz više uglova kao i u njihovoj analizi. Refleksni mislilac koristi različita znanja i veštine u novim situacijama i povezuje sa konkretnim iskustvom. Izuzetno brzo dolazi do novih ideja i za njih su mu potrebni sistemi vrednovanja i selekcije.
- teoretičar (asimilator) – sklon je analizi elemenata, njihovo izdvajanje iz celine i utvrđivanje odnosa između njih. Nova iskustva svodi i prilagođava ih starim, sistematičan je i rešava probleme korak po korak. Veoma brzo osmišljava sadržaje na logičnom nivou. Sklon je teoretisanju, učenju putem otkrića i postavljenju pitanja, zadacima koji zahtevaju analizu.
- pragmatičar – sklon je eksperimentisanju, kako hipotetisko-deduktivnom tako i aktivnom. Ne voli teoretski sistem, a najuspešniji je u rešavanju praktičnih problema za koje poseduje referentne informacije. Zadaci koji se zadaju trebaju biti praktičnog tipa.
Određivanje stilova učenja kod učenika prema testu po Honey & Mumford-u možete pogledati na sledećem linku. Drugi test je Kolbova skala za određivanje stila učenja, njega možete pronaći na ovom linku.
Jedan od najkorišćenijih kognitivnih stilova učenja je VAK (visual, auditive, kinesthetic) stil učenja. Omogućava e-nastavnicima da se pripreme za e-nastavu u kojoj mogu da primene sva kognitivna stila.
- vizuelni kognitivni stil (visual) – ovom stilu e-učenja informacije se predstavljaju grafički, razne mape, kognitivne šeme, slike, ilustracije, dijagrami i slično. Ovako predstavljen e-materijal omogućava e-učeniku da lako organizuje i grupiše informacije. Za e-učenike ovog tipa značajno je i da se e-materijal predstavi i vizuelno i verbalno, jer na taj načim prvo ima uvid u problematiku, a zatim prelazi na teoretski deo e-materijala. Preporuka za učenike koji uče iz e-knjiga je da prvo pregledaju sve naslove, slike, tabela pa tek onda da krenu u iščitavanje, jer na taj način stiču bolji uvid u gradivo koje treba da uče.
- auditivni kognitivni stil (auditive) – u ovom stilu e-učenici uči kroz slušanje i za njih je veoma korisno e-učenje sa audio/video snimcima, virtualna predavanja, video konferencije. U e-materijal je veoma lako dodati snimak i učenici slušajući ili gledajući taj snimak brže uče. Najbolji primer e-učenja za auditivni kognitivni stil je video tutorijal. Alex Garret, osnivač PHP akademije je pravio video tutorijale za rešavanje problema koje su mu predočili na forumu. Na tim tutorijalima on postepeno rešava problem, priča kako to radi i samim tim podstiče gledaoca da da razmišlja o rešenju [10].
- kinestetski/taktilni kognitivni stil (kinesthetic) – e-učenik uči kroz iskustvo, osećanja i eksperimente, koristi vežbe i edukativne izlete, uči kroz fizičko iskustvo. E-sadržaj mora da bude takav da pokazuje kako stvari rade.
U tabeli 2 prikazane su preporuke za e-učenje prema VAK stilovima.
Stil učenja
|
Šta e-učenik koristi tokom učenja
|
Preporuka aktivnosti za e-učenje
|
Vizuelno (verbalni)
|
· tekst
|
· e-knjige, beleške, članci…
|
Vizuelno (neverbalni)
|
· tabele,
· grafikoni,
· slike…
|
· grafikoni,
· tabele,
· mape,
· video snimci,
· animacije…
|
Auditivni
|
· zvuk
|
· grupni rad,
· virtuelna predavanja,
· video konferencije
|
Kinestetički
|
· praktične stvari
|
· 3-D modeli…
|
Tabela 2. VAK stilovi učenja u e-učenju i preporuke za e-učenje [7]
Ukoliko se nastavnici pridržavaju pravila koje nalažu stilovi učenja i prepoznaju te stilove kod svojih učenika dobija se odgovarajuća organizacija e-učenja, pravilan tok e-nastave kao i postupak proveravanja usvojenog znanja učenika.
Najbolji način povećanja efekta e-učenja je kolaborativno i saradničko e-učenje. Ovakvo učenje nam omogućava da grupišemo učenike u grupe, pod uslovom da su učenici sa sličnim ili istim kognitivnim stilovima učenja, gde oni mogu međusobno da sarađuju, stiču životno iskustvo rada u grupi, postižu željene ciljeve i slično.
Najbolje organizovana e-nastava je ona koja ima e-resurse koje mogu koristiti svi kognitivni stilovi učenja kao što su vodiči, mape uma, beleške sa predavanja, praktični kvizovi koje pružaju povratne informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum i sl.
Za postizanje što veće efikasnosti e-učenja važno je da znamo svoj kognitivni stil učenja, učenikov kognitivni stil učenja, ali i načine da se učenje unapredi. Uticaj kognitivnih stilova učenja na oblikovanje e-učenja i preporuke za povećanje efikasnosti e-učenja:
Za e-nastavnika:
- pre početka nastave, trebalo bi koristiti pitanja koja imaju za cilj da aktiviraju postojeće znanje e-učenika, čime će oni biti još motivisaniji da u predstojećoj nastavnoj jedinici saznaju dodatne informacije.
- treba koristiti različite strategije kojima će se povećati pažnja e-učenika i koje povećavaju percepciju, na pimer:
- tekst u e-materijalu treba da bude jasan i čitljiv, bitne informacije smeštene na sredini ekrana,
- pojedini bitni delovi i informacije istaknute drugom bojom, promenjenom veličinom teksta,
- e-materijal treba predstaviti e-učenicima na različite načine koristeći slike, audio/video snimke, mape, dijagrame, tabele, grafikone, šeme, animacije, simulacije, („učenik pamti 10% od onog što pročita, 20% onoga što čuje, 30% onoga što vidi, 50% onog što čuje i vidi, 70% onoga što prodiskutuje sa drugima, 80% onog što lično doživi i 95% onoga što ispredaje“[8]),
- e-materijal treba da bude grupisan po logičkim celinama, od 5 do 9 celina,
- stručni i tehnički podaci treba da budu razumljivi uz dodatna objašnjenja manje poznatih i novih pojmova,
- složenost i težina e-materijala moraju da odgovaraju kognitivnim stilovima e-učenika, intelektualnom nivou i stepenu predznanja,
- prilikom kreiranja e-materijala informacije koje će se koristiti treba predstaviti i formirati vezu između njih. Te informacije i veze među njima možemo predstaviti pomoću mapa jer omogućavaju preglednost, što učeniku pomaže u sagledavanju celine. Mape mogu biti linearne (slika 2), hijerarhijska (slika 3) i u obliku pauka (slika 4). Kognitivne mape je se koriste za nelinearno prikazivanje informacija (kao softverski alat najpoznatiji je MindMap) (slika5),
Slika 2. Linearna mapa informacija Slika 3. Hijerarhijska mapa informacija
Slika 4. Mapa inforamacija u obliku pauka
Slika 5. Kognitivna mapa
- koristiti različite informaciono-komunikacione tehnoligije i alate za e-učenje čime može da pruži podršku svim kognitivnim stilovima e-učenika,
- podstičite e-učenike da učestvuju u diskusijama na forumima, pričaonicama,
- podstičite e-učenike na kolaborativan rad,
- kompleksnost e-materijala mora biti prilagođena kognitivnom stilu e-učenika, kako bi mogao da prati predavanja i da uči (smanjenje unutrašnjeg kognitivnog opterećenja),
- e-nastavnik treba da podstiče e-učenika da dublje analizira e-materijal, vrši sintezu i primeni naučeno,
- treba da pruža podršku svim e-učenicima, zavisnosti od stila učenja koji imaju nekima više, a nekima pak manje,
- motivisati e-učenika da uči,
- treba koristiti strategije koje omogućavaju e-učenicima da koriste već postojeće znanje iz dugoročne memorije kako bi razumeli nove informacije, strategije koje podstiču praktičnu primenu stečenih znanja u realnom životu,
- pružite e-učeniku kvalitetnu povratnu informaciju o njegovim rezultatima. To je izuzetno bitno za e-učenika jer na taj način povećava motivacijiu za učenje. Pitanja za proveru znanja i vežbanja sa povratnom informacijom od strane e-nastavnika odlične su strategije za praćenje napretka e-učenika,
- podstaknite e-učenike da koriste metakognitivne veštine. Metakognicija je mogućnost e-učenika da bude svestan svojih kognitivnih mogućnosti i da ih koriste u e-učenju,
Za e-učenike:
- prilikom učenja pratite dodatne linkove, audio/video snimke, tumačiti slike, grafikone, mape,
- prilikom učenja pravite beleške, koristite različite boje kako bi istakli bitno ili pravite svoje ilustracije, skice,
- učestvujte u diskusijama (pokrenite svoje ili učestvujte u diskusijama koje su pokrenuli drugi),
- dodatno analizirajte e-materijal i bez napomene e-nastavnika,
- pravite pauze tokom učenja,
- slušajte muziku (ako vam odgovara),
- prostorija u kojoj učite teba da bude adekvatno osvetljena, provertena,
- koristiti već steknuto znanje (iz dugoročne memorije) za razumevanje novih informacija i pravljenje veza sa njima,
- kreirati sopstvene mape informacija pomoću određenih softverskih alata,
Efkasnost sprovođenog e-učenja je direktno zavisna od načina organizovanja u odnosu na kognitivne stilove učenja. Uticaj kognitivnih stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja je važan psihološki faktor, jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije.
Na slici 6 vidimo kognitivnu šemu uspešnog e-učenja (modifikovano Marentič-Požarnik, 2003; prema Bjekić, 2008).
Slika 6. Kognitivni model uspešnog e-učenja
Veoma važna komponenta kognitivnog stila učenja, pored navike vremena i mesta učenja je i strategija učenja. Kognitivne strategije učenja se primenjuju u prikupljanju, enkodiranju i organizovanju novih informacija i obezbeđuju građu za konstruisanje znanja u procesu e-učenja. Postoje strategije ponavljanja, elaboracije i organizacije. Strategije ponavljanja pomažu e-učenicima da izdvoje bitne informacije predstavljene u e-knjigama ili drugom vidu e-materijala i da ih zadže u dugpročnoj memoriji. Ovu strategiju e-učenik koristi kada želi nešto dolovno (napamet) naučiti. Strategije elaboracije podrazumevaju pravljenje beleški, postavljenje pitanja i odgovora na forumima i slično, e-učenik povezuje informacije iz predmeta koji uči sa informacijama iz srodnih predmeta. Strategije organizacije podrazumevaju da suštinu e-materijala predstavljamo različitim skicama, mapama, odnosno prave se podsetnici za lakše učenje.
3. Zaključak
Na kraju rada može se zakljuciti da kognitivni stilovu učenja u velikoj meru utiču na oblikovanje i efikasnost e-učenja. Veoma je važno prepoznati koji kognitivni stil odgovara učeniku i prilagoditi mu e-materijal. Kako je veoma teško i zahteva puno vremena korigovati e-materijal svaki put kada započnemo neki kurs, najbolje je e-materijal napraviti raznovrsnim tako da sadrži sve komponente koje zahtevaju kognitivni stilovi učenja. Sa sve naprednijom tehnologijom e-nastavniku ne bi trebalo da predstavlja problem kreiranje takvog raznolikog e-materijala.
Kvalitetno e-učenje predstavlja sposobnost da se učenici podjednako posvećuju svakom kognitivnom stilu učenja. To znači da u procesu e-učenja primenimo metode učenja koji odgovaraju svakom stilu učenja. Kolaborativno i saradničko e-učenje je omogućeno grupisanjem učenika u grupe kojima se omogućava elektronska komunikacija i saradnja, ali treba voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje.
Nastavnici moraju posedovati bogato znanje o kognitivnim stilovima učenja, stilovima učenja i strategijama učenja, kao i veštine da ih prepoznaju kod učenika, da ih uvažavaju kroz proces e-učenja, kao i da pomažu učenicima da i oni sami prepoznaju nacine na koji opažaju, pamte, misle, rasuđuje i reaguju na nadražaje iz okoline, ali i da usvajaju uspešnije strategije učenja. Učenici moraju da se trude, nakon otkrivanja svojih kognitivnih stilova učenja koji im najviše odgovaraju, da se usavršavaju i da usavršavaju svoje stilove učenja.
Na svakom kursu za e-učenja sretaćemo se sa učenici sa različitih kognitivnim stilova učenja i svima moramo koristiti metode koje će svima odgovarati. Ako napravimo dobru ravotežu u e-materijalu, tako da bude prilagođen svim e-učenicima i njihovim kognitivnim stilovima učenja možemo da kažemo da je e-nastava efikasna.
Originalno rešenje zadatka nalazi se na sledećoj strani http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/moodle/mod/workshop/submissions.php?id=15607&action=showsubmission&sid=174
Originalno rešenje zadatka nalazi se na sledećoj strani http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/moodle/mod/workshop/submissions.php?id=15607&action=showsubmission&sid=174
Literatura:
[1] Bjekić, D. (2008). Psihologija e-učenja i e-nastave 6, 1-17, preuzeto 24.12.2012. godine sa E-lab, Čačak, Tehnički fakultet
[2] Bjekić, D. (2008). Psihologija e-učenja i e-nastave 5, 1-13, preuzeto 11.12.2012. godine sa E-lab, Čačak, Tehnički fakultet
[3] Husaric, M. (2011). Važnost uvažavanja kognitivnih stilova i stilova učenja kod učenika u procesu poučavanja, preuzeto 26.12.2012. godine sa sajta http://hrcak.srce.hr/71285
[4] Saračević, M.(2011). UTICAJ STILOVA UČENJA NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA, preuzeto 25.12. 2012. godine sa sajta http://cnx.org/content/m37060/latest/
[5] Tubić, T. (2004). Stilovi učenja kao faktor postignuća. Norma, 10(1-2), 55-66, Sombor, Učiteljski fakultet, preuzetio 24.12.2012. godine sa sajta http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-7129/2004/0353-71290402055T.pdf
[6] Pušina, A. (2003). Kognitivni stil - karika koja nedostaje. Zbornik radova: Inkluzija u školstvu Bosne i Hercegovine. Sarajevo
[7] Kanninen, E. (2008). Learning styles in virtual learning environments. Master of Science Thesis. Tampere University of Technology, Tampere
[8] Reference Guide for Instructional Design and Development (2001) preuzeto 02.02.2013. godine sa sajta http://www-users.cs.york.ac.uk/~idb/ieee.instruct.pdf
[9] Microsoft Partner u učenju, elektronski časopis za nastavnike (februar 2007). Učenje na daljinu i e-učenje (4), 3-5, preuzeto 02.02.2013.godine sa sajta http://www.microsoftsrb.rs/download/obrazovanje/pil/casopis/PiL_bilten_2007_02.pdf
[10] Stamenkovic, S. (2011). Uticaj VAK kognitivnih stilova na oblikovanje i efikasnost e-ucenja, preuzeto 26.12.2012. godine sa sajta: http://www.sasastamenkovic.com/blog/2011/01/05/uticaj-vak-kognitivnih-stilova-na-oblikovanje-i-efikasnost-e-ucenja/
[11] Ime autor nije navedeno (2005). Savladavanje teškoća u učenju, preuzeto 03.02.2013. godine sa sajta https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=19&ved=0CHUQFjAIOAo&url=http%3A%2F%2Fwww.obiteljskicentar.hr%2Fmedia%2Fattachment%2FSmislenou%25C4%258Denje.pps&ei=ClUSUdiMDcWVswalsoHQBg&usg=AFQjCNFUIQPSb64OA-j6M2d7f8iCujxv3A&sig2=-IHSbCW_qq2HVRFtZWHfXA&bvm=bv.41934586,bs.1,d.Yms&cad=rjt
Нема коментара:
Постави коментар